[Dark Angel]

Jutro stiže kao izazov, opet razmišljam o tebi,
nisi sam!
Ponos lomi me, ja borim se, a znam,
kad te pogledam da sakruću šta osećam.
Ne umem da dišem, ne mogu da spavam, jer nisi tu!
Umirem jer znam da je kasno da ispružim ruke
i uzmem te!
Dan mi dolazi kao odgovor, opet smeje mi se u lice
jer nisi sam!
Ponos jači je nego sav moj bol, kad te pogledam ja
neću reći reči dve!
Noć je stigla kao presuda, surova i gruba, hladna kao led!
Lažno predstavlja se kao prijatelj,
nikad više neću biti ista kao pre!